Zechariah 2

1(2:5) Podigoh oči i vidjeh. I gle: čovjek, a u ruci mu mjeračko uže. 2(2:6) Upitah ga: “Kamo ideš?” Odgovori mi: “Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je širok a koliko dug.”

3(2:7) I gle, anđeo koji je govorio sa mnom stajaše nepomično, a drugi mu iziđe u susret 4(2:8) i reče mu: “Trči, reci onome mladiću ovako: Jeruzalem će biti kao otvoren grad radi mnoštva ljudi i stoke koji će biti u njemu. 5(2:9) A ja ću mu - riječ je Jahvina - biti ognjen zid unaokolo i Slava njegova sred njega.”

6(2:10) “Hej! Hej! Bježite iz zemlje sjeverne” - riječ je Jahvina - “jer u sva četiri vjetra nebeska razasuo sam vas” - riječ je Jahvina! 7(2:11) “Hej, Sione, koji živiš kod kćeri babilonske, spasi se!”

8(2:12) Ovako govori Jahve nad Vojskama, čija me Slava izaslala k narodima koji su vas opljačkali: “Tko vas dira, dira mi zjenicu oka. 9(2:13) Gle, ruku dižem na njih da plijenom budu svojim robovima.” Znat ćete tako da me posla Jahve nad Vojskama!

10(2:14) “Kliči i raduj se, kćeri sionska, jer evo, dolazim usred tebe prebivat’ - riječ je Jahvina. 11(2:15) U onaj dan mnogi će narodi uz Jahvu prionuti i bit će narod moj, a ja ću prebivati usred tebe.” Znat ćeš tako da me tebi posla Jahve nad Vojskama.

12(2:16) I Judeja će biti baština Jahvina, njegov dio u Svetoj zemlji, i on će opet izabrati Jeruzalem. (2:17) Tiho, ljudi svi, pred Jahvom, jer, evo, on ustaje iz svetoga Prebivališta svojega!

13